Парк природе „Радан“ стављен је под заштиту ради очувања геолошке, биолошке и предеоне разноврсности, а нарочито очувања разноврсних облика вулканског рељефа; Лецко андезитског масива, највишег и највећег вулканског комплекса у Србији (клисуре: Велике Косанице, Гајтанске реке, Боринске реке и Соколов вис); хидролошких и хидрогеолошких појава (бифуркација Деливоде, термоминералне воде Пролома); шумских станишта на контрасту између котлина и брдско-планинских терена на дисецираном рељефу са комадима андезитских стена рефугијалног карактера, од појаса заједница врбе и тополе (Salici-Populetum albae), климазоналних заједница сладуна и цера (Quercetum farnetto-cerris,Rud), термофилних китњаковових заједница (Quercetum montanum moesiacum), китњаково-грабових заједница (Querco-Carpinetum serbicum, Rudski 1940), мезофилних букове шуме (Fagetum montanum moesiacum), реликтних полидоминантних и осиромашених шумских заједница са мечјом леском (Corylus colurna L.) и кавкаском липом (Tilia caucasica Rupr.) и заједница јавора и граба (Aceri-Carpinetum betuli) у контактном делу између храстовог и буковог појаса; станишта и популације дивље флоре (751 биљном врстом), а посебно мезијских ендемита (Pulsatilla montana ssp. bulgarica, Pastinaca hirsuta, Armeria rumelica и Sedum stefco); станишта и популација дивље фауне, посебно птица (црна рода, орао кликташ, сури орао, патуљасти орао, сиви соко, прдавац, буљина, легањ), сисара (енедемичне врсте македонска волухарице и шареног твора), риба (поточна пастрмка, двопругаста уклија, поточна мрена, кркуша, клен, вијун и гргеч), водоземаца и гмизаваца; карактеристичних природних предела и културнo-историјског наслеђа специфичног по времену настанка, степену очуваности и културној вредности.