Рељеф природног добра „Радан“ припада планинско-котлинској области Србије. У њему постоје разноврсни облици рељефа: изграђених од стена, старости од прекамбријума до квартара. Велики облици рељефа – планине и мање котлине међу њима – створени су радом унутрашњих сила у старијим геолошким периодима. Током неогена и квартара спољашне силе су изградиле своје облике међу којима преовлађују облици речне ерозије и акумулације. Земљишта на Радану су углавном образована у зони Лецког андезитског масива и један је од највећих вулканских комплекса у нашој земљи. У генетско-еволутивном смислу у овој зони се налазе све развојне фазе земљишта на андезитима.

Флора подручја Радана броји 751 биљних врста из 91 фамилије и 369 родова, што представља око 10% флоре Балканског полуострва и око 22% флоре Србије. Од укупног броја биљних врста, колико је до сада забележено у флори Радана, 26 се могу подвести под неку категорију угрожености.

Од присутних врста риба на простору Радана од значаја су поточна пастрмка (Salmo trutta), двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus), поточна мрена (Barbus balcanicus), кркуша (Gobio gobio), клен (Leuciscus cephalus), вијун (Cobitis taenia) и гргеч (Perca fluviatilis).

Подручје Радана се одликује релативно великим богатством птица од 107 врста или око 30 % од укупног броја врста птица Србије. Посебан значај је у присуству веома ретких или угрожених врста врста птица гнездарица које су од међународног и националног значаја заштите. Забележено је 97 врста гнездарица (станарица и селица) или 40% гнездарица Србије, као што су нпр. црна рода Ciconia nigra, орао кликташ Aquila pomarina, сури орао A. chrysaetos, патуљасти орао Hieraaetus pennatus, сиви соко Falco peregrinus, прдавац Crex crex, буљина Bubo bubo, легањ Caprimulgus europaeus, Lanius senator и др.).

Фауна сисара има све карактеристике типичне фауне европских листопадних, мешовитих и четинарских шума, чини је најмање 45 врста углавном везане за различите типове шумских станишта. Такође, што је карактеристично и за друге географске целине у централном делу Србије, на специфичним стаништима степског типа, јављају се и неки типични степски фаунистички елементи (зец, пољска волухарица, слепо куче, ласица). Посебно је значајан налаз ендемичне врсте – македонске волухарице (M. felteni) и шареног твора (V. peregusna).